Ja sam nasla na nekom 4umu i resila da podelim s vama par prevoda,steta sto nema vise prevoda
Ovde možemo da prevodimo pesme,da bi svi znali kako su dobre.
Evo za početak pesma koju je Marcos komponovao za Evu kad je otišla u Barsu.
Koliko god puta pao,ponovo ću ustati (Por mas que caiga)
Ima onih koji kažu da je naša veza nemoguća
Ima onih koji kažu da je ovaj put gotovo
Niko ne tna da je kraj pronaći te
Kada se oslobodim straha i prestanem da drhtim
Vreme prolazi krojeći sudbinu
Da vidi da li su lažne ove želje za snovima
Otišla si i naš sam je propao
Koliko god puta pao,ponovo ću ustati
I ako padne kiša i izbrišu se tvoji koraci
Ili se izgubim saplićući se tamo
I ako sakrijem naše uništene slike
Sve ulice će me voditi do tebe
Ne tražim da izdržiš pogled
Kad prekinem zbog nečeg boljeg
Samo znam da su greške te koje me vuku
Na mesto na kom mi je uvek gore
I ako ponekad sve ide loše
Koliko god puta pao,ponovo ću ustati
Znam da sam kriv što sam te izgubio
Ali zajedno ćemo ismevati bol
I ovaj put neće biti neizvršenih obećanja
Ovaj put ću ti dati najbolje
Danas obećavam da ću podneti pogled
I skinuti ovaj kostim gubitnika
Da te vidim kako se budiš ujutru
S našom odećom pomešanom u jednoj fioci
Iako će doći još mnogo oluja
Koliko god puta pao,ponovo ću ustati
1+1 su 7
Na jednoj platformi na stanici
Pod svetlošću sunca
Pricala si o oblakoderima
I o nebu u Njujorku
Idi brzo da vidis more
I posalji razglednicu
Znao sam da je tog dana bio kraj
Sada imam mnogo vise
Crveno, crno, par i nepar
Konacno sreca donosi jedan as
I jedan kristal za gledanje
I zid da se okaci
Sedam osmehnutih lica na slici
Moje price nisu govorile o slučajnostima
Niko mi nije rekao da sudbina
Daje takvu sansu
1 plus 1 su 7
Ko bi rekao
Da je tako lako biti srecan
Koliko godina nosim ovde
Koliko mi mogu ostati
Koja je tacna cena srece
Ko se seća mene
Ko će te opet gledati
Ko pokreće ručice slučajnosti
Jedan dodir od juce
Nekoliko nepotpisanih razglednica
I onaj disk “Los Burning”
Nisu stvari koje treba cuvati
Danas se smejem kada se setim
Da si sanjala da letis
Sa klupa Marida
Ne moze se videti more
Ako sam imao vremena za sebe,sada je za šestoro
Kipi kafa,opet počinje fría ko i svakog jutra
Ima prženica za troje,treba srediti sobu
Ova porodična slika zaslužuje pesmu
Mi corazon (Moje srce)
Moje srce se umorilo od cekanja
Hoce da zivi prateci te do kraja
Moje srce je umorno od snova
Hoce da izadje i da plese do smrti
Rekom do mora
Trazicu svoju sansu
Ako se izgubim i ne stignem
Napravi mi mesto u svom secanju, u svom secanju
Moje srce vise ne zeli da slusa
Zeli da peva dok ne ostane bez glasa
Moje srce je ostalo bez iluzija
Zeli da leti i da se vise ne vrati
Ako se izgubim u mraku
Misli da bih radije doziveo brodolom
Nego da ocajavam
Moje srce se umorilo od cekanja
Zeli da zivi prateci te do kraja
Que va a ser (Šta će biti)
Svacim osim onim vaznim
se ispunila soba
nista niko ne primecuje da fali
a fali sve sto meni fali
iza svake važne rečenice
koju smo izgovorili kao roboti
se guše uspomene od oboje
gazeci svoje instinkte dobro sam
I pitam se svakog dana
Nije li ovo moja stvar
Ali nekada se sve srusi i nestane
kada pomislim da ce nas od posle noci
razdvajati jos mnoge (noci)
Danas,kad sam se vratio u zoru
Čuo sam da plačeš ne znajući da sam tu
I ja,ne rekavši ti ni jednu reč
Ljubio sam ti lice
I pravio se da te ne čujem kako šapućeš
Ranije nevažni gestovi su bili samo provokacija
Svega je bilo previše ili nedovoljno
I koga je briga
Mržnja je bila samo na korak od nečega što je ranije bila ljubav
gore pogledi od oboje
gazeci svoje instinkte dobro sam
I pitam se svakog dana...
I šta?Reci mi šta će biti od nas
Ako se izgubimo malo po malo
Svaki dan još po malo
I poslednja stvar koje se sećam
Je kako sam ti tiho rekao da sutra idem rano na posao
To sam samo nasla